Шта просечни Европљани купују онлајн, а шта Срби?

Mastercard истраживање потрошача, спроведено у 23 земље у оквиру Европске економске заједнице (ЕЕЗ), показало је да је сваки четврти Европљанин куповао производе или услуге путем интернета бар једном недељно у 2016. години. За Британце је, на пример, онлајн куповина редовна недељна активност (41%), а за њима следе Ирци (32%) и Немци (30%), док са друге стране, Финци (17%), Естонци и Данци са по 16% немају устаљену навику онлајн куповине на недељном нивоу.

Ствари које људи највише купују разликују се од земље до земље, а најпопуларнија категорија у онлајн куповини на недељном нивоу су одећа и обућа и просек за ЕЕЗ је 48%, затим следи куповина карата (34%), електронски уређаји (33%) и књиге (31%).

Регионални тренд показује да су Финска (31%), Шведска и Норвешка (22%) једине земље у којима више од петине онлајн купаца учествује у онлајн коцкању.

Страх од преваре је главни разлог зашто људи не купују онлајн у свим земљама где је истраживање обављено. Тај страх је посебно изражен у земљама као што су Грчка (71%) и Шпанија (64%), а најмање је изражен у Данској (46%). Истраживање је показало и да Европљани најчешће купују на веб сајтовима у сопственим земљама, а главни разлог нису неповерење или бриге око сигурности, већ доступност добрих опција.

Србија није била обухваћена овим истраживањем, али је у септембру 2016. спроведено локално Master Index Србија истраживање које је показало да активни корисници картица у Србији годишње обављају 13 онлајн трансакција у просеку, што указује да има простора за унапређење у овом сегменту. Срби на интернету најчешће купују одећу и обућу (44%) и електронику (33%), док 18% испитаника плаћа своје рачуне онлајн.

Извор: www.telegraf.rs/Tanjug

 

Током 2016. године Срби су потрошили 140 милиона евра на интернету

Према званичним подацима Народне банке Србије, у 2016. години извршено је 3,8 милиона онлајн трансакција, што представља раст од 35% у поређењу са 2015. годином, а чак 90% у поређењу са 2014. годином.

Како показују подаци НБС, просечна вредност трансакције прошле године је износила око 37 евра, па је са 3,8 милиона обављених трансакција укупна вредност онлајн куповине у 2016. години у Србији достигла износ од 140 милиона евра, остваривши на тај начин раст од 17% у односу на 2015. годину.

Водећи се овим трендом раста, за 2017. годину прогнозира се раст од 35% када је укупан број трансакција у питању, који би требало да достигне износ од преко пет милиона, док се предвиђа да ће укупна вредност ових трансакција бити око 168 милиона евра.

 

Извор: http://www.novaenergija.net/srbi-potrosili-140-miliona-evra-na-internetu-tokom-2016/

 

УНАПРЕЂЕНО ЕЛЕКТРОНСКО ПОСЛОВАЊЕ У СРБИЈИ УЗ ПОДРШКУ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

Тридесет малих и средњих предузећа и предузетника добило је ознаку поверења у електронској трговини (Е-Трустмарк) на конференцији “Развој електронског пословања у Србији – достигнућа и изазови” која је 16. новембра 2016. одржана у Београду.

Захваљујући подршци Европске уније кроз пројекат Развој електронског пословања, у протекле две године, укупно 66 малих и средњих предузећа и предузетника добило је ознаку поверења која представља иницијативу за увођење Е-Трустмарк принципа и пракси у пословну заједницу Србије.

Уводна излагања одржали су Оскap Бенедикт, заменик шефа Делегације Европске уније у Србији, Весна Ковач, државни секретар, Министарство трговине, туризма и телекомуникација, Катарина Обрадовић Јовановић, помоћник министра, Министарство привреде и Маја Пејчић, директорка Сектора за управљање пројектима Развојне агенције Србије.

Бенедикт je изјавио да је увођење ознаке поверења у е-трговини један од најважнијх резултата пројекта Pазвој електронског пословања који је ЕУ финансирала са 2,5 милиона евра. „Ово није крај, већ почетак процеса који уводи промене у електронско пословање Србије, јер је оно неизбежно за даљи привредни раст, остварење профита и нова радна места“, рекао је Бенедикт и најавио да ће ЕУ наставити да подржава развој електронског пословања у Србији.

Весна Ковач, државна секретарка Министарства трговине, туризма и телекомуникација истакла је да Србија има амбициозне планове развоја електронског пословања и електронске управе. Она је додала да ће у складу са Стратегијом развоја информационог друштва до 2020. године, циљ бити развој електронске трговине, малих и средњих предузећа и домаћег приватног сектора.

Помоћник министра привреде за мала и средња предузећа и предузетништво Катарина Обрадовић Јовановић изјавила је да је пред државом и привредницима велики посао када је електронско пословање у питању, а да је искуство које смо као држава добили реализацијом пројекта велико.

„Крај овог пројекта је само почетак, јер ће Министарство привреде и Развојна агенција Србије обуке које су развијене у оквиру овог пројекта уврстити у програм обука које регионалне развојне агенције пружају привредницима широм Србије“, рекла је она. Она је додала да “понекад можда недовољно увиђамо изазове које пред нас поставља дигитализација, а важно је да се сва предузећа припреме да искористе шансу које савремене технологије доносе, која у супротном може да представља велику препреку у развоју“ .

Сертификате малим и средњним предузећима уручили су Штефен Худолин, шеф II сектора операција Делегације ЕУ у Србији и Весна Ковач, државни секретар, Министарство трговине, туризма и телекомуникација.

Ознака поверења у електронској трговини коју додељује пројекат Развој електронског пословањаважиће до новембра 2017. године, а након завршетка пројекта, Центар за развој е-трговине и заштиту потрошача на Интернету из Новог Сада наставиће да се бави процесом акредитације и доделе ове ознаке малим и средњим предузећима и предузетницима.

Увођење ознаке поверења у е-трговини један је од важних резултата пројекта који је финансирала ЕУ са 2,5 милиона, а реализован је у сарадњи са Министарством трговине, туризма и телекомуникација и Министарством привреде. Пројектне резултате и достигнућа представио је Лешек Јакубовкси, вођа пројекта.

Током протекле две године, пројекат је пружио подршку малим и средњим предузећима да им приближи концепт електронске трговине, електронског пословања и дигиталних апликација који могу искористити као иновативно средство за повећање конкурентности и снижење трошкова пословања као и да се оснаже потрошачи да користе електронску трговину. Поред увођења ознаке поверења за мала и средња предузећа (МСП), пројекат је организовао бројне радионице и тренинге за више од 700 представника МСП о електронском пословању и електронској трговини.

За око 1000 представника државних институција одржано је 35 радионица о значају дигиталне екомоније, електронског пословања и електронске трговине, борби против сајбер криминала. Објављено је 9 брошура и корисних приручника о овим темама које су дистрибуиране свим корисницима пројекта.

У цилљу повећања поверења е-потрошача у е-трговину, израђена је интернет платформа за безбеднију куповину www.e-dukator.rs на којој грађани могу да се едукују и информишу о својим правима кад купују на интернету. Више од 2000 грађана добило је сертификат на овој платформи о својим потрошачким правима, а преко 6000 пратилаца на друштвеној мрежи Фацебоок едуковано је о куповини на интернету. Урађен је и портал www.eposlovanjesrbija.rs на коме се налазе бројни текстови и корисни чланци о разним аспектима е-пословања и е-трговине у свету и Србији. Портал ће надаље одржавати Развојна агенција Србије и Министарство трговине у циљу промоције дигиталне економије и подршке МСП у Србији.

У другом делу конференције, о е-фактурисању говорио је Панајотис Зафиропулос, главни експерт на пројекту док је о будућности Е-Трустамрк у Србији говорио Небојша Ђурић из Центра за развој е-трговине и заштиту потрошача на Интернету из Новог Сада. Представници малих и средњих предузећа – Музеј театар д.о.о. и Вирид д.о.о. представили су значај сарадње са пројектом у добијању ознаке поверења у е-трговини.

Конференцијом, којој је присуствовало више од 150 учесника, обележен је и завршетак пројектних активности.

Пројекат је део великог програма помоћи Европске уније сектору малих и средњих предузећа у Србији. Током последњих 15 година Европска унија уложила је 78 милиона евра у пројекте који су имали за циљ да ојачају приватни сектор, а посебно мала и средња предузећа.

Мала и средњих предузећа и предузетници којима је додељена ознака поверења пројекта Развој електронског пословања:

МЦ МОСТ, ТР БееЦоол, Хоћу то д.о.о, ТВ Схоп Дирецт Интернатионал д.о.о, Аерокарте д.о.о, Купи Ме д.о.о, Бус Цомпутерс, Призма д.о.о, Супериор д.о.о, Цлио, Гамес д.о.о, Дата статус, Гигатрон д.о.о, Икиклик д.о.о, БЦ Гроуп, еКУПИ д.о.о, Бенцхмарк Схоп, Време је новац, ЕуроТехна 021 д.о.о, Поситиве Лине, Еллецта Интернатионал д.о.о, Дерета д.о.о, Евро Боок д.о.о, Фонлидер д.о.о, Мото-бике, Беоспорт, Интернет продаја гума, Витапур д.о.о, Аериал Видео Солутионс д.о.о, Јумбо травел д.о.о, Лагуна д.о.о Београд, Делфи књижаре, Беyонд, Дигитал логиц д.о.о, СЗТР Цвећара Казабланка, ВДВ д.о.о., Панорама д.о.о., Инзуос д.о.о., Дикер д.о.о., Греен Десигн д.о.о., Wеб излог д.о.о., УНИВЕРС-ЦО д.о.о., Флора д.о.о., Е-маркет, Вирид д.о.о., Лимундо д.о.о., Купоман д.о.о., 012 Лаб д.о.о., Музеј театар д.о.о., Гадгет 4 Гифт д.о.о., СМАЛЛ ТРЕЕ д.о.о., Бел Цомпутерс д.о.о., Дигитал Логиц РнД д.о.о., Формаxсторе д.о.о., ВД Софт, ТиЦо Цомпутерс д.о.о., Тако Лако Схоп д.о.о., Био шпајз д.о.о., Бео Спорт, БПЦ Медиа, Савез за традиционлани карате Војводине, Сигмаx д.о.о., Хеленадиасхоп д.о.о., Бомар д.о.о., Диопта д.о.о., ММН Колачич д.о.о., КондорАс д.о.о.

 

ПОЗИВ ЗА ДОСТАВЉАЊЕ ПОНУДА ЗА Е-ТРУСТМАРК

Позив за достављање понуда за организације које желе да наставе процес акредитације и доделе ознаке поверења у електронској трговини (Е-трустмарк) малим и средњим предузећима и предузетницима које је започео пројекат Развој електронског пословања отворен је 1. септембра 2016.

Овај позив за достављање понуда има за циљ да обезбеди одрживост резултата које је постигао пројекат Развој електронског пословања, а који се односе на дизајн, развој и имплементацију ознаке поверења у електронској трговини (Е-трустмарк). Шта више, овај позив има за циљ и да идентификује организацију на коју ће Пројекат пренети права интелектуалне својине, лого и базу података акредитованих малих и средњих предузећа и предузетника. Задатак одабране организације биће да настави рад који је започео Пројекат, као и да га даље развија и уграђује у пословну заједницу е-трговине у Србији.

У недостатку иницијатива из области издавања ознаке поверења у електронској трговини и непознавању тог пословног концепта међу заинтересованим странама и другим пословним субјектима у Србији, Пројекат је покренуо иницијативу кроз неколико активности како би створио пословне и регулаторне услове на тржишту неопходне за спровођење Е-трустмарк принципа.

Oзнака поверења (Е-Трустмарк) је нов концепт у индустрији е-трговине у Србији. Без обзира да ли се ради о прекограничној трговини или локалном тржишту, један од кључних фактора за развој е-трговине је успостављање поверења између потрошача и продаваца роба и услуга. Улога ознаке поверења је да успостави тај однос: ознака поверења у електронској трговини је знак постављен на вебсајту е-продавнице који је гарант поверења и поузданости веб продавнице, а који издаје независно тело.

Рок за подношење понуда: 30. септембар 2016.

Позив за достављање понуда

 

ДОДЕЉЕНИ ПРВИ Е-ТРУСТМАРК СЕРТИФИКАТИ

Тридесет пет малих и средњих предузећа и предузетника у Србији добило је ознаку поверења у електронској трговини (Е-Трустмарк) која је додељена у оквиру актвности пројекта Развој електронског пословања. Додела ознаке поверења представља иницијативу за увођење Е-Трустмарк принципа и пракси у пословну заједницу Србије.  Детаљније

 

Пакет правила о електронској трговини – у сусрет јединственом европском тржишту

Европска комисија предузима мере за побољшање електронске трговине решавањем три главна проблема: гео-блокирања, испоруке пакета и поверења потрошача. Могућност куповине и продаје услуга и робе на интернету је отворило низ нових могућности: потрошачи остварују предности већег избора, док компаније допиру до већег броја потрошача. Међутим, електронска трговина у ЕУ се суочава са низом проблема. Потрошачи и трговци пропуштају прилике за трговину.

Европска комисија зато предлаже укидање неоправданог гео-блокирања, већу транспарентност и регулаторни надзор како би потрошачи и трговци остварили предности јевтиније испоруке и једноставнијих опција за рекламацију робе. Осим тога, Комисија жели да оствари снажнију сарадњу међу националним властима у циљу отклањања неправичних пракси широм Европе.

http://ec.europa.eu/avservices/video/player.cfm?ref=I120668&videolang=EN&devurl=http://ec.europa.eu/avservices/video/player/config.cfm